Историографска студија Драгомира Бонџића о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори у Србији
Књига историчара Драгомира Бонџића „Руски емигранти професори Београдског универзитета” објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда у едицији „Време и прича”.
Реч је о историографској студији о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори Београдског универзитета. Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима се налазе и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, међу њима и Краљевину Југославију. Неки од тих емиграната постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета, где ће предавати годинама и деценијама.
Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и о њиховој улози у развоју Београдског универзитета између два светска рата. Аутор се бави судбином руских емиграната професора Београдског универзитета у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после Другог светског рата. Неки од њих ће у новим политичким околностима бити принуђени да напусте Београдски универзитет или чак да напусте тадашњу Југославију и оду даље на Запад.
Други део књиге биографски су портрети руских емиграната професора Београдског универзитета (Филозофски факултет, Правни факултет, Технички факултет, Богословски факултет, Пољопривредно-шумарски факултет, Медицински факултет, Фармацеутски факултет, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици који су у то време били у саставу Београдског универзитета).
– У књизи је приказан долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима и потом је детаљно и аналитички представљена бројност и структура руских емиграната наставника и помоћног наставног особља на Београдском универзитету у целом периоду од доласка првих емиграната 1919. до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен научни, стручни и друштвени, политички и културни живот руских емиграната наставника Универзитета у периоду Краљевине Југославије, затим њихов живот и рад и страдање током Другог светског рата, а на крају живот и рад у социјалистичком периоду, научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века – каже Драгомир Бонџић у предговору књиге.
Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) научни је саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.
Аутор: Марина Вулићевић
Извор: Политика
